U političkom trileru „Moć“, Matyasa Priklera, glavnim likovima su ruke vezane i uprljane krvlju nedužnih. Prilikom lova događa se ubistvo iz nehata za koje se sumnjiči ministar, što bi vlast po svaku cenu da zataška, a ceo istražni postupak dodeljuju Štajneru, detektivu tajne službe koji će da reši slučaj ne na način da otkrije pravu istinu koju od početka zna, već pronalazeći nekoga ko će preuzeti krivicu. Koncept moći će se u ovom filmu prikazati kao nemoć.

U filmu vlada scenografsko sivilo, pretapanje dve krajnje boje spektra - bele i crne. Tmurno nebo i sive odaje državnih institucija “remete” zelene šume koje ubrzo bivaju prodate kao i izvori bistre vode. Zaštita životne sredine se prikazuje kao obmana i prilika za bogaćenje određenih struktura ili pojedinaca iako se radi o prirodnim resursima koji pripadaju svim ljudima. Belina snega biva umrljana krvlju životinja koje iz razonode love, ali i ljudskom krvlju ubijenih bez predumišljaja, nedužnih. Prostor u filmu je pogranični, radnja tragedije se dešava između Slovačke i Češke, a nesreća pogađa i mađarsko stanovništvo koje se manifestuje kroz manjinski svet, prisutan i izolovan, čiji je deo sam Štajner. Štajner povezuje unesrećene ljude, kao I one na vlasti, a sva tri sveta, tri nivoa vlasti u filmu rasklopnjena su pred moralnom dilemom: zalagati se za istinu ili pristati na laž zarad golog održanja ili bogaćenja.

Indikativna scena u filmu je ona razigrane svadbene povorke koja se umeša u razgovor između Štajnera i novinarke, koja istražuje slučaj ubistva. Ona preti da će obavestiti javnost i objaviti činjenice koje se sakrivaju. U kadru se čuje popularna, tradicionalna mađarska pesma na koju se svatovi u sceni vesele. Tekst pesme govori o dečaku koji se obraća mašinovođi sa molbom da ga odvede u Veliku Kanjižu, dedi. Melodija ove pesme se tridesetih godina prošlog veka strastveno pevala u duhu Komunističke partije Čehoslovačke sa novim tekstom koji govori o proletarijatu i plemićkoj porodici Esterhazi koja lažno obećava “pšenicu i pečenog goluba”. Ređaju se aluzije i pretapaju strujanja prošlog i novog doba, ukazujući na uvek istu igru moćnika, na zamenjivost sistema, manipulativnost i korumpiranost poretka koji se večito održava pomoću propagande. Kroz motive nevine dečje pesme i slike svadbenog veselja izražena je surova i tragična sudbina ljudi u društvenim režimima sada i uvek, stradanje slabih pod moćnicima, bezdušnost u relacijama i trenutna zamenjivost ljudi u svetu politike.

“Bez vode, vazduha, gasa, zemlje i intelektualne imovine čovek ne postoji” izgovara Štajneru ministar, zaštitnik životne sredine i prirodnih dobara, krivac i moćnik koji se nikad nije osećao nemoćnije. Puno je toga nečovečnog u filmu “Moć”. U ratu sviju protiv svih u ovom filmu bude se i razvijaju u ljudima instinkti kao kod zverova, čovek čoveku postaje vuk, zavlada carstvo potpunog mraka i egoizma. Kadrovi snimljeni iz ekstremnog gornjeg rakursa prikazuju jadne ljude u stadima, a ustreljene životinje pokazuju sliku sveta i života kao jednog velikog lovišta sa nemilosrdnim lovcima i bespomoćnim lovinama.

Kao u Hobbsovom Levijatanu, likovi svoju moć predaju zbog mira. Usred međuljudskih trvenja i bespoštednih okršaja, likovi se bore i sami sa sobom, odnosno sa svojim ličnim bićem, psihičkim i fizičkim, moralnim i biološkim. Nosilac ovog sukoba je upravo Štajner, a autori time kreiraju još jednu izazovnu poruku filma: pitanja duše i morala unutar čoveka koji vodi tešku bitku za život, koju gotovo sigurno gubi i koji, čini se stoga, nema šta da izgubi!? Ili pak ima!? On se bori za budućnost svojeg sina. Ali u svetu ucena i korupcije čovek gubi sebe, svoj smisao i dostojanstvo. Šta je zločin? Gde je kazna? U kome je krivica? Koga još zanima istina? Kome su još čiste ruke i bezgrešna duša kad poslednji put zatvori oči? Moćno i provokativno filmsko ostvarenje.