Pink Mun je film holandsko slovenačke koprodukcije u režiji. U glavnim ulogama nastupaju Johan Lejsen kao otac, Julija Akermans kao ćerka i Elko Smits kao sin.
Ova drama je dirljiva porodična priča koja istražuje ulogu roditelja i dece kada deca već imaju svoju decu. 

Film pokušava da nam kroz poetičnu priču dočara dramu porodice kada otac koji je uveliko u osmoj deceniji saopštava svojoj deci da ne želi više da živi i da će posle svog rođendana sebi oduzeti život. Kroz neizlaganje pravog motiva za taj čin autor filma nam predočava da nije važan razlog za prestanak življenja već je dovoljna svojevoljna odluka. Ćerka pokušava da shvati zbog čega otac želi da sebi prekrati život, a s obzirom da je sama prepuna vlastitih životnih planova, na sve načine bezuspešno želi da mu vrati želju za životom. S druge strane sin se pomirio sa očevom odlukom jer nema vremena  od života ispunjenog brakom, troje dece i poslom da pokuša da ubedi oca u suprotno.
Kroz film se postavlja pitanje do kad su roditelji i deca povezani, to jest kada roditelji imaju pravo da preuzmu život u svoje ruke i da li sami odlučuju o njemu? Kao i kada deca preuzimaju brigu o roditeljima? Da li onda kada sami to zaključe ili kada im roditelji to zatraže? U Pink Mun se govori o slobodi izbora da živimo ili da prestanemo svojevoljno. I ako ovo nije priča o eutanaziji, očito da se postavljaju bitna pitanja o pristanku na prestanak života, ko i iz kojih razloga ima pravo da okonča na taj način život.

 Da bi ovu tešku temu prilagodio gledaocima Flor van der Mulen, od špice preko kostima i enterijera, boji sumorni ton priče jarkim bojama u neku novu nijansu ružičaste da bi se lakše „progutala“. Film boji i veselim pop pesmama raznih izvođača i daje mu neki optimistički ton. Da li je taj optimizam bez pokrića i da li ima života posle smrti, svi ćemo saznati kad dođe vreme za to svojom voljom ili voljom „vrhovnog režisera“.